LIKER OD HAJDUČKE TRAVE JE BOŽJE PIĆE: Pomaže KOD angine pektoris, gastritisa i gihta sve DO reumatizma i čireva (RECEPT)
U prirodi postoje razne biljke koje su od davnina prisutne u narodnoj medicini. Jedna od njih je hajdučka trava, poznata i pod latinskim nazivom Achillea millefolium. Ime joj potiče iz legende da ju je upravo Ahil, legendarni junak Trojanskog rata, koristio za zaceljivanje rana svojih vojnika. Iako je u savremenom društvu potisnuta industrijskim lekovima, hajdučka trava i danas ostaje jedno od najmoćnijih prirodnih sredstava za lečenje različitih zdravstvenih tegoba.
U narodu je ova biljka poznata pod različitim imenima: hajdučica, stolisnik, romonika ili kostrijet. Bez obzira na naziv, svi oni upućuju na istu biljku – snažnog mirisa, bogatog hemijskog sastava i velikih lekovitih mogućnosti.
-
Kako izgleda i gde raste
Hajdučka trava je višegodišnja biljka iz porodice glavočika. Raste do visine od oko 80 centimetara, a prepoznatljiva je po tankim, perastim listovima i sitnim, gustim cvetovima koji formiraju cvasti bele, ružičaste ili svetloljubičaste boje. Raste na livadama, pašnjacima, pored puteva, ali se sve češće može videti i u kućnim baštama, jer osim lekovitosti, ima i dekorativnu vrednost.
Cvetanje počinje krajem proleća i traje tokom celog leta, što je i idealan period za branje. Sakupljaju se uglavnom cvetovi i listovi, dok se stabljika uglavnom izbegava, jer ne sadrži značajne lekovite sastojke. Cvetovi se režu s kratkim peteljkama, a cela biljka se može sakupljati u dužini do 30 cm.
Nakon branja, biljka se suši u hladovini, na promaji, najbolje obješena u buketićima. Pravilno osušena hajdučka trava zadržava intenzivan miris i svetlu boju.
-
Zdravstvene koristi hajdučke trave
Zahvaljujući visokom sadržaju etarskih ulja, gorkih materija, flavonoida i tanina, hajdučka trava se ubraja u tzv. “gorke droge”. Ima široku primenu u narodnoj, ali i fitoterapiji. Deluje antiseptično, antiinflamatorno, spazmolitički, analgetski, sedativno i kao blag diuretik.
Preporučuje se kod brojnih stanja i bolesti:
- Problemi sa varenjem (gastritis, nadimanje, grčevi, gubitak apetita)
- Neredovni menstrualni ciklusi i bolne menstruacije
- Povišena temperatura i groznica
- Reumatske tegobe i giht
- Angina pectoris i blagi srčani simptomi
- Hemoroidi i čirevi
- Blaga forma šećerne bolesti
- Zatvor i problemi sa mokrenjem
Čaj od hajdučke trave se najčešće koristi kao primarni način konzumacije. Može se piti samostalno, ili u kombinaciji sa drugim biljkama poput kamilice, kantariona, koprive ili nane, u zavisnosti od tegoba. Pored čaja, koristi se i u obliku obloga, kupki, tinktura i prirodnih melema, posebno kod spoljašnjih rana, opekotina i kožnih problema.
-
Moguće neželjene reakcije
Iako je prirodna, hajdučka trava nije bezopasna. Kod osetljivih osoba može izazvati alergijske reakcije, najčešće u vidu osipa, svraba, proliva ili mučnine. Posebno se preporučuje oprez osobama koje su alergične na biljke iz porodice glavočika, kao što je ambrozija. Takvi pojedinci češće reaguju i na hajdučku travu.
Zbog jakog dejstva, trudnice, dojilje i mala deca treba da izbegavaju njenu upotrebu bez saveta lekara ili fitoterapeuta.
-
Recept za domaći liker od hajdučke trave
Pored lekovitih čajeva i obloga, hajdučka trava se može iskoristiti i za pripremu domaćeg likera. Ovaj napitak ne samo da ima prijatan ukus, već se često koristi u malim količinama kao prirodni tonik za varenje.
Sastojci:
- 8 grančica sveže hajdučke trave (sa cvetovima)
- 0.5 litara rakije (lozovača ili komovica)
- 7 kašika šećera (ili meda)
- 0.5 litara vode
Priprema:
U staklenu teglu stavite grančice hajdučke trave i prelijte ih rakijom.
Teglu zatvorite i ostavite da stoji 7 dana na svetlom mestu, ali ne na direktnom suncu.
Nakon 7 dana, prokuvajte vodu sa šećerom (ili medom) da dobijete gusti šerbet.
Kada se šerbet ohladi, pomešajte ga sa procedjenom rakijom.
Dobijeni liker čuvajte u zatvorenoj flaši, najbolje u frižideru.
Konzumira se u malim količinama – po jedna mala čašica dnevno – i to ne kao piće, već kao prirodni dodatak za poboljšanje varenja.
